DVE GODINE OD JEZIVE TRAGEDIJE U DONJOJ JABLANICI: 19 života odnela bujica, pitanje odgovornosti i dalje bez odgovora, šta se stvarno događalo?
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Dve godine od katastrofe u Donjoj Jablanici, potvrđeno je da je bujica odnela 19 života i razorila naselje
- Svedočanstva stanovnika opisuju kako su voda, zemlja, kamenje i drveće u mraku brzo preplavili kuće i presečili puteve
- Istraga i dalje traje, a pitanje odgovornosti za tragediju nije dobilo konačan odgovor
Dve godine nakon katastrofe koja je u noći između 3. i 4. oktobra 2024. godine pogodila Donju Jablanicu, iza 19 izgubljenih života ostalo je pitanje na koje još nema konačnog odgovora: šta se te noći zaista dogodilo i da li je deo tragedije mogao biti sprečen?
Te noći Donja Jablanica nije imala vremena da se pripremi za ono što će uslediti. Kiša je padala satima, a kako je noć odmicala, vremenske prilike postajale su sve teže. U pojedinim delovima Hercegovine voda je počela naglo da nadolazi, potoci su se pretvarali u bujice, a tlo je pod ogromnom količinom vode počelo da gubi stabilnost. Ljudi su uglavnom bili u svojim kućama, bio je mrak i većina nije mogla da vidi šta se događa na padinama iznad naselja.
Prema svedočenjima stanovnika, sve se dogodilo veoma brzo. Voda je počela da ulazi u kuće, a bujice su nosile zemlju, kamenje, drveće i sve što im se našlo na putu. Ono što je u početku izgledalo kao teško nevreme za nekoliko trenutaka pretvorilo se u borbu za goli život. Ljudi su pokušavali da izađu iz kuća, pronađu sigurnije mesto i dođu do članova porodice i komšija. U mraku se malo toga moglo videti, informacije su bile nepotpune, telefonske veze otežane, a niko nije mogao da zna kolike su razmere katastrofe.
Najduža noć
Usledio je razorni bujični tok koji je prema naselju doneo ogromne količine vode, zemlje, kamenja, drveća i drugog materijala. Kuće su bile zatrpane, automobili pomereni i uništeni, putevi presečeni, a pojedini objekti gotovo potpuno prekriveni nanosima.
U mraku se nije znalo ko je preživeo, ko je nestao i gde se ko nalazi. Za porodice koje su bile razdvojene počela je najduža noć, tokom koje su ljudi pokušavali telefonom da dobiju svoje najbliže, dozivali ih kroz mrak ili pokušavali da dođu do kuća za koje su znali da su bile na putu bujice.
U takvim okolnostima počela je akcija spasavanja. Pripadnici policije, vatrogasci, civilna zaštita, gorske službe spasavanja, pripadnici Oružanih snaga i brojni građani krenuli su prema najugroženijim područjima čim su uslovi to dozvolili.
Problem nije bila samo voda. Teren je bio prekriven debelim slojem mulja, zemlje, kamenja i drveta, a mašine su morale da probijaju put do kuća. Spasioci su pretraživali objekte za koje se na pojedinim mestima više nije moglo ni prepoznati gde su im bili ulazi.
U prvim satima niko nije znao konačan broj žrtava. Znalo se da ima nestalih, da su kuće zatrpane i da je situacija katastrofalna, ali tek kako je svitalo postajalo je jasno kolike su razmere tragedije.
Umesto ulica pred spasiocima su se pojavili nanosi zemlje i kamenja, umesto dvorišta ostale su blatnjave površine, a na mestima na kojima su prethodnog dana stajale kuće sada su se nalazile gomile materijala. Svaki pronađeni čovek donosio je nadu, ali kako su sati prolazili, postajalo je jasno da će broj žrtava biti velik.
Najgori deo
Na kraju je potvrđeno da je u Donjoj Jablanici poginulo 19 ljudi. Neki su stradali u svojim kućama, neki su ostali zarobljeni pod nanosima, a gotovo svaka porodica u naselju bila je na neki način pogođena tragedijom.
U celoj katastrofi koja je početkom oktobra 2024. pogodila više područja Bosne i Hercegovine život je izgubilo 27 ljudi, ali je u Donjoj Jablanici ostala brojka od 19 žrtava koja je postala simbol tragedije.
Kada je najgori deo katastrofe prošao, počela je potraga za nestalima i izvlačenje stradalih. Spasioci su danima pretraživali teren, a svaki metar zemlje morao je biti pregledan. Teška mehanizacija uklanjala je ogromne količine materijala, ali se u pojedinim delovima moralo raditi gotovo ručno.
Za porodice je svaki dolazak spasilaca nosio dve suprotne emocije - nadu da će njihov najbliži biti pronađen živ i strah od onoga što bi mogli pronaći.
Istovremeno, postajalo je jasno da se Donja Jablanica neće moći vratiti u prethodno stanje za nekoliko dana ili nedelja. Na mestima gde su ranije stajale kuće ostali su temelji ili potpuno zatrpani objekti, automobili su završili u blatu, drveće je bilo iščupano, a materijal je završavao desetinama metara od mesta na kojem se ranije nalazio.
Prizori iz Donje Jablanice obišli su celu Bosnu i Hercegovinu, ali nijedna fotografija nije mogla da pokaže ono što je bilo najteže - tišinu porodica koje su ostale bez svojih članova.
Za preživele je tada počeo život posle katastrofe. Mnoge porodice ostale su bez svojih domova, deo stanovništva smešten je kod rodbine ili u alternativni smeštaj, a pojedini su dugo živeli u kontejnerskom naselju.
Obnova je postala dugotrajan proces, ali za stanovnike Donje Jablanice ona nikada nije bila samo pitanje zidova, krova i fasade. Ostalo je pitanje bezbednosti i straha od toga šta bi se moglo dogoditi ako se ponove ekstremne padavine.
Dve godine kasnije, pitanje odgovornosti i dalje nije dobilo konačan odgovor. Istraga još traje, dok stanovnici i dalje traže odgovore o okolnostima koje su prethodile tragediji.
(Kurir.rs/Avaz)